FK.Crvena Zvezda

Dule Savic- 30 godina od Hajberija

boraee | 07 Decembar, 2008 19:47

Prohladni, severni London 2004. godine. Čitav stadion je pevao, grmeo, tutnjao. Dole na terenu igrači Arsenala i Vest Bromvič Albiona igrali su jednu od poslednjih međusobnih utakmicu na „Hajberiju“. Čuveno fudbalsko borilište brojalo je poslednje godine, jer dve sezone kasnije „tobdžije“ će se zauvek preseliti na „Emirate“. Jedna od poslednjih utakmica Premijer lige u toj sezoni. Visoko gore u loži stadiona jedan čovek posmatra kako igrači jednog i drugog tima trče za loptom. Naoko je ravnodušan jer ne reaguje na neki uspešan potez igrača, niti promašenu šansu. Ustvari, duboko je zamišljen... Bio je to Dušan Savić. Jedan od najvećih golgetera u istoriji Crvene zvezde. Zatekao sam se na toj utakmici i odjednom sam postao svestan ogromne simbolike. Nalazio sam se na stadionu na kojem sam postigao gol koji je obeležio moju karijeru. Dole na terenu nadmetali su se Arsenal i Vest Bromvič, ekipe preko kojih je moja Zvezda u istoj sezoni stigla do prvog evropskog finala. Fizički sam bio tu, na utakmici, a setno sam premotavao film iz daleke 1978. i 1979. godine. Da li mi verujete da sam, kad se sve završilo, pitao koji je bio rezultat – priča nam čovek koji je, kako se onda pričalo i pisalo, Engleze odučio od igranja fudbala. Od simbolike ne možemo da se udaljimo – danas je 6. decembar. Pre tačno tri decenije Dule Savić dao je gol Arsenalu na „Hajberiju“. Gol? Golčinu! Tim pogotkom, crveno-beli su u revanš utakmici osmine finala Kupa UEFA izjednačili na 1:1 i – eliminisali ekipu Arsenala. Bilo je to u slavnoj sezoni 1978/79. kad je naša Zvezda stigla do – prvog evropskog finala. Prosto je neverovatno da je od tog trenutka prošlo punih 30 godina. Meni kao da je juče bilo. Naravno, to je zbog toga što je taj pogodak zaista antologijski, zaista prelep, zaista veoma značajan i za mene, i za Crvenu zvezdu, i za jugoslovenski fudbal i našu tadašnju državu. Od tog trenutka do sada taj moj pogodak se svakodnevno spominje, pa je vremenom postao i zaštitni znak moje karijere – kaže Savić. Verovali ili ne, Englezi su dva puta fudbalsko gradivo bazirali na igri Crvene zvezde. Kad je u doba Miljanića naš tim dva puta preslišao Liverpul, čuveni Bil Šenkli je naredio da se na „Enfildu“ izučavaju kratki pasovi beogradskog tima. A, Savićev gol je zvanično ušao u udžbenike! - Moram da priznam da i danas osećam neizmerno zadovoljstvo kao i kad sam prvi put čuo da taj pogodak predstavlja savršenstvo izvedenog, neodbranjivog poluvoleja. To je opisano u knjizi „Teorija i taktika fudbala“ koju sam dobio iz Engleske i čuvam je kod svoje kuće. Kao još jednu važnu uspomenu na taj najznačajniji trenutak moje karijere. Zvezda je tog 6. decembra 1978. stigla u London s beogradskim kapitalom od 1:0. Taj jedini pogodak na „Marakani“ postigao je Cvijetin Blagojević. U paklu „Hajberija“ je dugo odolevala, a onda je Sanderlend posle sat vremena igre doveo domaći tim u vođstvo. Činilo se da su produžeci neumitni, ali... Lepota tog izjednačujućeg pogotka, koji je odveo Zvezdu u četvrtfinale, u stvari leži u lepoti čitave izvedene akcije. U toj akciji, koja je krenula od našeg gola, učestvovao je gotovo čitav tim Crvene zvezde, koji su se dodavali i osvajali prostor i sve to vreme Englezi nisu uspeli da pipnu loptu! Moja reakcija na sjajan Blagojevićev centaršut, udarac i pogodak, proistekli su iz takve igre. Zahvaljujući toj akciji taj gol bio je proglašen za najlepši pogodak u toj sezoni u svim takmičenjima pod okriljem UEFA – Kupu šampiona, Kupu UEFA i Kupu pobednika kupova. Još veće zadovoljstvo, ističe Savić, oseća kad se seti protivnika koje je Zvezda rušila na putu do finala Kupa UEFA. Malo ljudi zna da je u našem timu bilo i nekoliko široj javnosti nepoznatih igrača, koji su tek stigli iz Druge lige i – zakoračili na najveću scenu. Opet, za rivale smo imali berlinski Dinamo (2:5, 4:1) koji je deset puta za redom bio prvak države, Sporting iz Hihona (1:0, 1:1) koji je bio drugi, treći tim Španije. Pa Arsenal (1:0, 1:1) i Vest Bromvič Albion (1:0, 1:1) koji su bili najbolji u Engleskoj. O berlinskoj Herti (1:0, 1:2) i Borusiji iz Menhengladbaha (1:1, 0:1) ne treba trošiti reči. Igrali smo protiv najboljih ekipa iz najjačih evropskih liga i – proslavili sebe, Crvenu zvezdu i naš fudbal. Legendarni golgeter, koji je u tom ciklusu Kupa UEFA postigao pet golova, a sa 24 pogotka bio i prvi strelac nacionalne lige, s velikim i neskrivenim ponosom priča o tim danima. Radili smo predano, naporno, disciplinovano. Imali smo sjajne igrače Vladimira Petrovića-Pižona, Slavoljuba Muslina, Nikolu Jovanovića, Miloša Šestića... Imali smo fantastičnog trenera Branka Stankovića i neverovatno odane navijače koji su verovali u taj mladi tim koji se rađao baš u utakmicama na evropskoj sceni. U tih šest utakmica od 1. kola do finala mi smo na „Marakani“ u proseku imali po 65-70.000 navijača i bili zvanično i ubedljivo najgledaniji tim u Evropi! I, moram to da napomenem, i danas verujem da bismo i osvojili Kup UEFa da nije bilo ogromne nepravde u finalu, nepravde koju je ispravila i nplatila generacija iz Barija 1991. godine. Kako našu, tako i sve dotadašnje nepravde koje su se činile nad Zvezdinim ekipama! Prošlo je, smeje se, tri decenije od „Hajberija“... Ponavljam, neverovatno. I srećan sam zbog toga, ali i pomalo tužan što vreme tako prolazi. Ipak, ja sam zadovoljan i ispunjen čovek. Sve svoje snove sam ostvario, i to sam ostvario u klubu koji najviše volim na svetu – Crvenoj zvezdi. Gol sa „Hajberija“ je jedan od tih snova koje sam – sanjao na javi – ekskluzivno za sajt FK Crvena zvezda ispričao nam je Dušan Savić. A taj pogodak, zvanično najlepši u Evropi u sezoni 1978/79

Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by LifeType - Design by BalearWeb