FK.Crvena Zvezda

Fudbaleri Crvene zvezde danas su odradili poslednji trening u 2008. godini i zvanično otišli na pauzu između prvog i drugog dela sezone.

Prozivka je zakazana za 8. januar 2009. godine, kada će se u Beogradu skupiti prvotimci i kada će biti upoznati sa daljim planom priprema.

Nastavak sezone je zakazan za 21. februar, kada naš Klub gostuje Partizanu u 18. kolu Jelen Superlige Srbije, dok nas duel u četvrtfinalu Lav kupa protiv Smedereva očekuje 15. aprila na Marakani

Ovu polu sezonu smo docekali kako tako.

Zavrsili smo je na trecem mestu sa osvojenih 30 bodova. Sto ustvari i nije tako lose sa obzirom da smo jako lose startovali.

Na drugom mestu je Vojvodina sa 34,a na prvom partizan sa 37 bodova.

Valjda cemo imati vise srece u drugom delu sezone...

 

Da li je moguce? Pa mi umesto da pobedimo taj sugavi Hajduk,mi izgubimo od njega!!!! I umesto da se priblizimo partizanu na celu,mi se jos odaljimo! Sto je najgore,nismo uspeli ni da iskoristimo poklon partizana sto je igrao nereseno sa vojvodinom!! Sve neverujem sta se desava!

Sta je bilo na danasnji dan? Pa bilo je to da je Zvezda pre tacno 17 godina osvojila svetsku titulu u Tokiju!! Na sve ovo pogledajte sta je rekao Vladica Popovic,jedna od velikih legendi zvezde:

Tokio je goreo. Gorela je i Srbija. Beograd je bio na nogama. Vasceli crveno-beli živalj se posle noći bez sna, grozničavo provedene kraj magične TV kutije iz koje je stizala slika iz Japana, slio na ulice. Zora sa Dalekog istoka ogrejala je reke oduševljenih Zvezdinih „vernika“ koji su preplavili ulice da proslave još jednu titulu.

Nije šala, tog 8. decembra 1991. godine, tek nešto više od šest meseci pošto je zasela na evropski presto u Bariju, naša Zvezda postala je i – klupski prvak sveta!

Pred Zvonkom Milojevićem, Duškom Radinovićem, Goranom Vasilijevićem, Vladimirom Jugovićem, Miodragom Belodedićem, Ilijom Najdoskim, Miloradom Ratkovićem, Vladom Stošićem, Darkom Pančevom, Dejanom Savićevićem i Sinišom Mihajlovićem, koje je sa klupe predvodio Vladica Popović, u finalu Interkontinentalnog „Tojota“ kupa pao je čileanski Kolo-kolo.

Zvezda je branila ugled srpskog, jugoslovenskog i evropskog fudbala. To je učinila – bez greške. Sa 3:0 savladala je ekipu na čijoj je klupi sedeo Mirko Jozić, koji se u anale našeg fudbala upisao kao selektor plave „čileanske“ omladinske reprezentacije koja se 1987. godine popela na krov sveta. Četiri godine kasnije, sa pravim Čileancima, protiv Zvezde je doživeo – debakl.

Za to su pobrinuli Vladimir Jugović - golovima u 20. i 60. minutu, i Darko Pančev – pogotkom petnaest minuta pre kraja utakmice. Jedino kolo koje se igralo tog dana na Olimpijskom stadionu u Tokiju bilo je – Zvezdino.

Danas, 17 godina kasnije, Vladica Popović s neksrivenim ponosom seća se tog dana. Kako i ne bi... Trofeje je osvajao i kao igrač i kapiten našeg tima. Zatim kao stručnjak. Sličnim bilansom mogu da se pohvale i drugi. Ali, Popović je jedini, ne samo Zvezdin nego i jugoslovenski i srpski trener, koji je došao do fudbalskog Mont Everesta.

Povodom godišnjice obeležavanja osvajanja klupske titule prvaka sveta pričali smo sa Vladicem Popovićem. Na „Marakani“, gde drugde. Oči mu cakle od strasti i zadovoljstva dok ponovo, po ko zna koji put, premotava „film“ utakmice koja mu je za sva vremena obeležila trenrsku karijeru. I – život.

Otkad znam za sebe bio sam „Zvezdaš“ i neprestano i potpuno posvećen našem klubu. Zvezda mi je dala sve, nadam se da sam i ja Zvezdi vratio dosta. Presrećan sam što sam imao tu čast da budem deo našeg istorijskog slavlja u Tokiju. Taj dan će, baš kao i Bari, zauvek ostati „crveno slovo“ u Zvezdinom kalendaru. Malo je reći da sam na to ponosan - pričao nam je naš Vladica dok smo u Muzeju našeg Fudbalskog kluba sa nesmanjenom znatiželjom posmatrali vredan trofej koji su „general“ Popović i njegova „vojska“ osvojili pre 17 godina.
 
Iako je šira fudbalska javnost upoznata sa gotovo svim, pa i najsitnijim detaljima, pitanja o ovom slavnom događaju i kako ga je doživeo naš proslavljeni stručnjak je – bezbroj. A, odgovori nikad ne gube na aktuelnosti.

Kad ste mi rekli da ćemo pričati o Tokiju pretpostavio sam da ćete me pitati n zašto sam, recimo, ceo taj meč presedio na klupi, i zbog čega nisam napravio nijednu jedinu izmenu, i da li sam strepeo zbog toga što je Jozić vrlo dobro znao kako mi igramo i šta od nas može da očekuje – pričao nam je Popović.
 
Idemo redom...
Najpre, da kažem da je priprema za ov utakmicu bila veoma duga i studiozna. Jozić je znao Zvezdu, ali i mi smo – da ne kažem ja, znali gotovo sve o našem rivalu. Kolo-kolo je u jesen '91. igrao na jednom turniru u Španiji i, naravno, putovao sam tamo da prikupim potrebne informacije i da ih vidim na delu. I pre nego što smo stigli u Japan mi smo bili potpuno taktički spremni za ovo finale. Da smo tu bitku dobili, ostalo je zapisano u fudbalskoj istoriji...
 
Od prvog do poslednjeg minuta ostao je miran iako je u njemu, kaže. vrio vulkan.

Oduvek sam se trudio da svoj klub predstavljam na dostojanstven način. I, zar današnji fudbal ne pokazuje da se gestikuliranjem i skakanjem sa klupe nimalo ne može uticati na dešavanja na terenu. A, ni u pauzi između dva poluvremena ni kasnije tokom nastavka nisam želeo ništa da menjam, jer – nije bilo potrebe. Iako smo u 43. minutu ostali bez pomoći takvog asa kao što je bio naš kapiten Dejan Savićević, potpuno smo kontrolisali situaciju na terenu.
 
Pričali smo dugo. Najzanimljivije delove intevrjua sa Vladicom Popovićem, koji nam je otkrio šta je u pred drugih 45 minuta pričao sa Mihajlovićem i kakav mu je zadatak poverio, da li je i sam bio iznenađen golgeterskim učinkom Jugovića, kako danas gleda na generaciju fudbalskih „vanzemaljaca“ koju je vodio i ljude iz tadašnje uprave našeg Fudbalskog kluba  i mnogo toga još... možete pogledati ovde, baš kao i Zvezdine golove za veliku pobedu od 3:0.

Tokio, 8. decembra 1991. godine. Samo je nebo bilo iznad nas!

Prohladni, severni London 2004. godine. Čitav stadion je pevao, grmeo, tutnjao. Dole na terenu igrači Arsenala i Vest Bromvič Albiona igrali su jednu od poslednjih međusobnih utakmicu na „Hajberiju“. Čuveno fudbalsko borilište brojalo je poslednje godine, jer dve sezone kasnije „tobdžije“ će se zauvek preseliti na „Emirate“. Jedna od poslednjih utakmica Premijer lige u toj sezoni. Visoko gore u loži stadiona jedan čovek posmatra kako igrači jednog i drugog tima trče za loptom. Naoko je ravnodušan jer ne reaguje na neki uspešan potez igrača, niti promašenu šansu. Ustvari, duboko je zamišljen... Bio je to Dušan Savić. Jedan od najvećih golgetera u istoriji Crvene zvezde. Zatekao sam se na toj utakmici i odjednom sam postao svestan ogromne simbolike. Nalazio sam se na stadionu na kojem sam postigao gol koji je obeležio moju karijeru. Dole na terenu nadmetali su se Arsenal i Vest Bromvič, ekipe preko kojih je moja Zvezda u istoj sezoni stigla do prvog evropskog finala. Fizički sam bio tu, na utakmici, a setno sam premotavao film iz daleke 1978. i 1979. godine. Da li mi verujete da sam, kad se sve završilo, pitao koji je bio rezultat – priča nam čovek koji je, kako se onda pričalo i pisalo, Engleze odučio od igranja fudbala. Od simbolike ne možemo da se udaljimo – danas je 6. decembar. Pre tačno tri decenije Dule Savić dao je gol Arsenalu na „Hajberiju“. Gol? Golčinu! Tim pogotkom, crveno-beli su u revanš utakmici osmine finala Kupa UEFA izjednačili na 1:1 i – eliminisali ekipu Arsenala. Bilo je to u slavnoj sezoni 1978/79. kad je naša Zvezda stigla do – prvog evropskog finala. Prosto je neverovatno da je od tog trenutka prošlo punih 30 godina. Meni kao da je juče bilo. Naravno, to je zbog toga što je taj pogodak zaista antologijski, zaista prelep, zaista veoma značajan i za mene, i za Crvenu zvezdu, i za jugoslovenski fudbal i našu tadašnju državu. Od tog trenutka do sada taj moj pogodak se svakodnevno spominje, pa je vremenom postao i zaštitni znak moje karijere – kaže Savić. Verovali ili ne, Englezi su dva puta fudbalsko gradivo bazirali na igri Crvene zvezde. Kad je u doba Miljanića naš tim dva puta preslišao Liverpul, čuveni Bil Šenkli je naredio da se na „Enfildu“ izučavaju kratki pasovi beogradskog tima. A, Savićev gol je zvanično ušao u udžbenike! - Moram da priznam da i danas osećam neizmerno zadovoljstvo kao i kad sam prvi put čuo da taj pogodak predstavlja savršenstvo izvedenog, neodbranjivog poluvoleja. To je opisano u knjizi „Teorija i taktika fudbala“ koju sam dobio iz Engleske i čuvam je kod svoje kuće. Kao još jednu važnu uspomenu na taj najznačajniji trenutak moje karijere. Zvezda je tog 6. decembra 1978. stigla u London s beogradskim kapitalom od 1:0. Taj jedini pogodak na „Marakani“ postigao je Cvijetin Blagojević. U paklu „Hajberija“ je dugo odolevala, a onda je Sanderlend posle sat vremena igre doveo domaći tim u vođstvo. Činilo se da su produžeci neumitni, ali... Lepota tog izjednačujućeg pogotka, koji je odveo Zvezdu u četvrtfinale, u stvari leži u lepoti čitave izvedene akcije. U toj akciji, koja je krenula od našeg gola, učestvovao je gotovo čitav tim Crvene zvezde, koji su se dodavali i osvajali prostor i sve to vreme Englezi nisu uspeli da pipnu loptu! Moja reakcija na sjajan Blagojevićev centaršut, udarac i pogodak, proistekli su iz takve igre. Zahvaljujući toj akciji taj gol bio je proglašen za najlepši pogodak u toj sezoni u svim takmičenjima pod okriljem UEFA – Kupu šampiona, Kupu UEFA i Kupu pobednika kupova. Još veće zadovoljstvo, ističe Savić, oseća kad se seti protivnika koje je Zvezda rušila na putu do finala Kupa UEFA. Malo ljudi zna da je u našem timu bilo i nekoliko široj javnosti nepoznatih igrača, koji su tek stigli iz Druge lige i – zakoračili na najveću scenu. Opet, za rivale smo imali berlinski Dinamo (2:5, 4:1) koji je deset puta za redom bio prvak države, Sporting iz Hihona (1:0, 1:1) koji je bio drugi, treći tim Španije. Pa Arsenal (1:0, 1:1) i Vest Bromvič Albion (1:0, 1:1) koji su bili najbolji u Engleskoj. O berlinskoj Herti (1:0, 1:2) i Borusiji iz Menhengladbaha (1:1, 0:1) ne treba trošiti reči. Igrali smo protiv najboljih ekipa iz najjačih evropskih liga i – proslavili sebe, Crvenu zvezdu i naš fudbal. Legendarni golgeter, koji je u tom ciklusu Kupa UEFA postigao pet golova, a sa 24 pogotka bio i prvi strelac nacionalne lige, s velikim i neskrivenim ponosom priča o tim danima. Radili smo predano, naporno, disciplinovano. Imali smo sjajne igrače Vladimira Petrovića-Pižona, Slavoljuba Muslina, Nikolu Jovanovića, Miloša Šestića... Imali smo fantastičnog trenera Branka Stankovića i neverovatno odane navijače koji su verovali u taj mladi tim koji se rađao baš u utakmicama na evropskoj sceni. U tih šest utakmica od 1. kola do finala mi smo na „Marakani“ u proseku imali po 65-70.000 navijača i bili zvanično i ubedljivo najgledaniji tim u Evropi! I, moram to da napomenem, i danas verujem da bismo i osvojili Kup UEFa da nije bilo ogromne nepravde u finalu, nepravde koju je ispravila i nplatila generacija iz Barija 1991. godine. Kako našu, tako i sve dotadašnje nepravde koje su se činile nad Zvezdinim ekipama! Prošlo je, smeje se, tri decenije od „Hajberija“... Ponavljam, neverovatno. I srećan sam zbog toga, ali i pomalo tužan što vreme tako prolazi. Ipak, ja sam zadovoljan i ispunjen čovek. Sve svoje snove sam ostvario, i to sam ostvario u klubu koji najviše volim na svetu – Crvenoj zvezdi. Gol sa „Hajberija“ je jedan od tih snova koje sam – sanjao na javi – ekskluzivno za sajt FK Crvena zvezda ispričao nam je Dušan Savić. A taj pogodak, zvanično najlepši u Evropi u sezoni 1978/79

Fudbaleri Crvene zvezde pobedili su u Jagodini istoimenu ekipu rezultatom 4:1 u 16. kolu Jelen Superlige Srbije. Naš tim u sredu očekuje poslednja utakmica ovog dela sezone, kada na Marakani dočekujemo Hajduk iz Kule. Današnja pobeda našeg Kluba će ostati upamćena ne samo kao najubedljiviji trijumf na gostovanjima u dosadašnjem delu sezone, već i po neopisivoj podršci sa tribina tokom svih 90 minuta. Delije su na najbolji način iskoristile prvo gostovanje u Jagodini i u broju od neverovatnih 3-4 hiljade navijača popunile stadion i svoju tribinu i na svoj, jedinstveni način ispratile ovaj duel.

Ilija Ivić, sportski direktor Fudbalskog kluba Crvena zvezda obavio je danas razgovor  sa igračima i naglasio značaj dve utakmice koje predstoje do kraja jesenjeg dela prvenstva.

Ivić je naglasio da prvotimci treba da budu koncentrisani na treninge u četvrtak i petak kao i u potpunosti spremni za izuzetno važnu utakmicu i gostovanje u Jagodini, kao i prvenstveni duel sa Hajdukom iz Kule u sredu 10. decembra.

Od igrača, sportski direktor našeg Kluba očekuje profesionalan odnos na treninzima i na preostale dve utakmice, da obrate pažnju na privatan život, ishranu...

„Verujem u Vaše kvalitete, koje treba da potvrdite na terenu u utakmicama sa Jagodinom i Hajdukom i očekujem maksimalan učinak i dve pobede, uz igru koja će zadovoljiti navijače“ - naglasio je Ilija Ivić u svom obraćanju fudbalerima našeg Kl

Fudbaleri Crvene zvezde su u utorak uveče zajedno sa odbojkašicama i rukometašima dali podršku košarkašima na meču sa Bambergom koji su izabranici Svetislava Pešića dobili sa ubedljivih 82:65 u prepunoj dvorani „Pionir“.

Na meču je bio i šef struke FK Crvena zvezda Čedomir Janevski, odnosno njegovi pomoćnici Gogić i Živković, kao i nekolicina fudbalera (Perović, Tričkovski, Some, Tomović,  Stamenković...) a interesantno je pomenuti da je Ognjen Koroman u „Pionir“ stigao u društvu ćerke Nede.

- Uživali smo. Lepo je što je Zvezda pobedila i nadam se da ćemo jedni drugima u familiji donositi sreću – rekao je Koroman.

Fudbaleri su obećali i da će na sledećem evropskom meču biti u Pioniru s obzirom da im slični termini ne dozvoljavaju da gledaju utakmice NLB lige.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

«	Decembar 2008					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• Voljno do 8 januara 2009.
• Kraj polu sezone...
• Tragedija..
• Na danasnji dan..
• Dule Savic- 30 godina od Hajberija
• Jos jedna pobeda.....
• Izjava..
• Malo podrske..
• Novi bodovi....
• Malo ozbiljnosti...

• Generalna [23]

• RSS 2.0